Crna Gora će do 2035. godine morati da dostigne izdvajanje od 400 miliona eura godišnje za odbranu i bezbjednost, u skladu sa odlukom sa samita NATO-a u Hagu da članice podignu izdvajanja na pet posto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Ministar odbrane Dragan Krapović kaže da će se taj budžet postepeno povećavati za 20 do 30 miliona godišnje i poručuje da taj novac ne ide za Brisel ili Vašington, već će se ulagati u naše kapacitete.
Krapović je Televiziji Vijesti rekao da će se ta ulaganja višestruko isplatiti a slično misle i poslanici vlasti i opozicije.
Budžet za odbranu ove godine je 161 milion eura ili oko 2,06 odsto BDP-a. Odluka sa Samita NATO-a u Hagu da članice izdvajanja za odbranu podignu na pet posto BDP-a ostvariće se za deset godina, kaže za Televiziju Vijesti ministar odbrane Dragan Krapović.
"To je do 2035. godine. Taj novac ne ide za Brisel, ne ide za Vašington. On ostaje u Crnoj Gori i ulaže se u kapacitete Crne Gore", istakao je Krapović.
Za Crnu Goru, u ovom trenutku, to je veliki novac.
"To bi bilo oko nekih 400 miliona eura godišnje", rekao je Krapović.
Ali do toga će se doći postepeno, povećavanjem budžeta za odbranu, iz godine u godinu.
"Što opet izlazi nekih oko 20 miliona, možda više, po godini. Ne bih rekao da je to sad nešto baš nedokučivo u budžetu koji je toliki koliki jeste. Mi jesmo mala država i to jesu ogromna izdvajanja. Ja u potpunosti shvatam da je na umu običnog građanina i u fokusu njegovog interesovanja prije svega socijala, školstvo, zdravstvo i to je potpuno opravdano. Ali ukoliko ne budemo imali elementarnu bezbjednost i stabilnost, sve to drugo svakako neće funkcionisati, bez obzira koliki novac uložimo". kazao je Krapović.
Na pitanje, hoćemo li morati da se zadužimo, Krapović je rekao: "Pa mi imamo jedan broj zaduženja i kredita koje već radimo, recimo, za nabavku patrolnih brodova, ali rekao bih da je to više nego opravdano."
Krapović smatra da će se ta i slična ulaganja višestruko vratiti Crnoj Gori a slično smatraju i poslanici i vlasti i opozicije.
"Vidimo da rat u Ukrajini traje, ratna dejstva na Bliskom istoku, sve to usložnjava bezbjednosnu situaciju i zahtjeva da se na nivou NATO članica poveća izdvajanje za bezbjednost", kazao je Miodrag Laković, poslanik Pokreta Evropa sad (PES).
"Bez obzira što je to veliki izdatak, sigurno da opterećuje dodatno budžet, ali tu se radi o usklađivanju naše bezbjednosne politike sa NATO-om, čija smo punopravna članica, tako da to treba gledati u svijetlu toga, da međunarodni komplikovani odnosi koje nažalost imamo priliku da gledamo svaki dan, očigledno iziskuju te neke promjene", rekao je Nikola Janović, poslanik Demokratske partije socijalista (DPS).
3,5 posto BDP-a ćemo izdvajati za odbranu, a još 1,5 odsto za bezbjednost u šitem smislu odnosno za poboljašanje kapaciteta puteva, luka i drugih infrastrukturnih objekata za eventualne vojne potrebe, kao i za sajber bezbjednost.
"Sjetićete se kolike su nam probleme izazvali sajber napadi 2022. godine. Praktično je država bila u blokadi, svi sistemi su u državi pali, ja moram to da kažem sa izuzetkom sistema koji su u Ministarstvu odbrane i Vojsci Crne Gore, oni su ostali netaknuti u tom slučaju, ali to može u svakodnevnom životu da proizvede nevjerovatne probleme i budite sigurni, nevjerovatne troškove, koje mi ne možemo sagledati u ovom trenutku", kazao je Krapović.
Zato poručuje da, ako budemo ulagali u kapacitete, smanjićemo mogućnost da se takve stvari dešavaju, a i kad se dese, bićemo spremniji da odgovorimo, kako bi građani, ali i cijela privreda, mogli da nastave normalno da funkcionišu.
Bonus video:
